Vida

Kraj stazice, sred travice,
Pune milja, pune baja,
Gdje rosice miljenice
Pokazuju nevin-sjaja:

U ritama Vida sama,
K o tičica bez svog jata -
Tužno sjedi, bolno gledi
Jad joj srce obuhvata.

Ljubičica i ružica
Kotarica kod nje mala;
Ruzmarina, divnog krina,
U kitice savezala.

Pružila je, podigla je
U ručici te miline;
Niti zbori, nit' govori,
Samo gledi u visine...

A po stazi sv'jet prolazi -
Sred mirisnog stiže kraja,
Pesmu pjeva, grudi zgr'jeva,
Nestaje mu svakog vaja.

Al' ni jedno čedo b'jedno,
Oko nije pogledalo,
Nit na licu boljeticu
Njemu tužnu pročitalo:

„Pomoć, pomoć, svjete, pomoć!
Bolna mi je mila mati,
Nema sanka, svakog danka
Sve to veće bolje pati"...

„Za paricu naj ljubicu,
I kiticu krina meka;
Za paricu naj ružicu, -
Pa da kupim majci l'jeka...

»Da ublaži, da osnaži
S njim bolane svoje grudi,
Pa da gleda još svog čeda,
Što se za njeg muči, trudi.

„A ja šta bi', snaga slabi'
'Vako mala na sv'jet' bila?
Kad bi raka gustog mraka,
Moju majku zapljenila?

„Pomoć, pomoć, sv'jete, pomoć!
Ta ne meni, siročetu;
Majka čeka davno l'jeka,
Da ublaži bolju kletu...

„Zašto, ljudi, pogled tudi
Dolje na me ne baciste?
I paricu za ružicu
Siročetu ne pružiste?

„Zar ne znate, zar nemate
Dužnost svetu pred očima?
Zar u sjaju, uživanju
Sa srca se vašeg snima?"

Vršite je! Ona sve je!
Plete v'jenac vašoj glavi!
Nakon vaše smrtne čaše
Ona živi, a u slavi!"

„Na grob sije, što vas krije -
Svjetlost joj je vječnost prava!
Vršite je! Ona sve je!
Spomen vašoj glavi dava!"