Nada

Kad oblaci nebo skriju,
I u crno sve zaviju
Pa od danka stvore noć -
Ko nam veli:„Sve će minut',
Kroz oblak će opet sinut'
Sunce sveto, božja moć?!"

Kad nam snijeg dolje skrije,
Kad nas zima ledom bije,
I srdito širi jed -
Ko nam duši glase kreće:
„Doće opet pramaljeće
Rastopiće tvrdi led?!"

 Pa i starca, kom su dani
Već života izbrojani,
Kom' je grobak iskopan -
Ko ga tješi u toj b'jedi,
Pa mu šapće: „Starče s'jedi,
Još ćeš živit' koji dan?!"

Kad nas sudba bičem šine,
Pa nam sreća naglo mine
A dušu nam stegne vaj -
Ko nam ne da malaksati,
Ko nas milim glasom prati:
„Svakoj b'jedi dođe kraj?!"

To je tajna sila sveta,
Što oko nas vječno l'jeta
To je nada - rajska moć!
To je zv'jezda najmilija,
Što nas kr'jepi, što nam sija
Kroza mrklu tavnu noć!