Na žalu
Aleksa Šantić
Izronio mesec. Ovde blizu seke,
Oseća se miris kadulje i smreke.
Prostrlo se more kô svileno platno,
I u noći spava providno i zlatno.
Jedna lađa sporo površinu reže.
Stari ribar tegli za krajeve mreže;
I na mekom sjaju, kao srma čista,
u širokoj pređi lov obilni blista.
S tornjem, u pristranku, malo selo ćuti.
Tiho. Svrh stene se krug meseca žuti.