U gaju

Vjetrić piri
Ruža miri,
Po njoj trepti rose sjaj;
Slavuj poje
Pjesme svoje
Ljulja mili zel'ni gaj.

Ja na travu
Mirisavu,
Lego, - slušam njegov poj,
Pa u grudi
Mojim s budi,
Divnih želja čitav roj:

Srpče svako,
Čilo, lako,
Da imade srdašce,
Da je čisto,
Kao - isto
Slavujevo srdašce.

Da se glasi:
Da ga krasi
Bezazlenost, divni cv'jet!
I da ima
Pred očima,
Boga, što nam stvori sv'jet

Da mu s' moli,
Da ga voli
Kao Srpstvo, jezik svoj,
Da ga slavi
Kao pravi,
Taj nevini slavlja poj!

Često tako -
Hitro, lako
U zeleni odem gaj,
Od miline,
Srce sine
Pjeva, jer tu vidi raj!