Pred modelom

Hoću li tebe svojim skromnim kistom,
O divna ženo, naslikati moći?
Kô žedna biljka što mre u samoći,
Za tobom i ja ginem žeđu istom.

Za usne tvoje meni sada treba
Krv zore rane n plamen rubina,
Za lice pjena sa morskih širina,
Za oči sunca i plavoga neba.

Al' zalud podvig, zalud svaka boja,
Ne zna te ruka naslikati moja, —
Ja dršćem, evo, pred ljepotam' tvojim...

Dršćem i gorim kô žar sred ognjišta,
I bacam kisto, jer ne vidim ništa —
Ovako blizu kad pred suncem stojim.