Leptir

U vrhu sela
Jela
Kozliće pase i sve se vere,
Savija grane
I s grane bere
Lešnjike rane
Po bregu.
Gle! otkad pahulja snega
Na leskovome listu?
Nije. To boni leptir jedan u san se sveo
A ceo
Beo
Ko bela svila,
Samo po rubu lepa mu drhti duga.
Prstima, lagano, Jela
Za bela
Uze ga
Krila,
I na dlan stavi i u dlan, dva-tri puta,
Huknu i vaskrsnu ga...
Puhorom zlatnim obasuta
Trepnuše krilca i sa Jelina dlana
Preko žbunjeva brega,
Doli,
Gde šapću klasovi lana,
Gde reka teče i gde se spleo
Bokor trstika goli —:
S dugom na rubu krila otplovi leptir beo...
Iz granja Jela se smeje
I za njim gleda.
Zora.
Radosno miris veje
Rose i meda.